Marija Matić je sertifikovani ISIA instruktor skijanja, bivši reprezentativac skijaške reprezentacije Srbije, vlasnica škole skijanja i snouborda MM ski-sport i osnivač Skijaškog kluba MM. Sa njom razgovaramo o skijanju, edukaciji, preprekama, planovima…
P: Kako volite da se predstavite?
– Ja sam neko ko ima više od 40 godina iskustva na skijama. Od prvog dana kada sam stala na skije, više nisam silazila sa njih. Skijam cele godine i leti i zimi. Praktično, na skijama godišnje provedem 180 dana, ali skijanju sam posvećena svih 12 meseci u toku godine, jer je skijanje moj život. Skijanje je moja STRAST.
P: Odakle potiče toliko interesovanje za skijanje i kako se rodila ta strast?
– Potičem iz skijaške porodice, moj tata je bio instruktor skijanja, moj brat je bio takmičar, a sada je trener Kiparske reprezentacije skijanja. Oni su mi preneli ljubav prema skijanju i još od malih nogu se rodila ta strast i znala sam šta ću biti kad porastem.
P: Vašu strast ste podelili i sa drugima – pre svega sa decom kroz školu skijanja. Koji je Vaš “recept” za uspešan rad sa ovako osetljivom kategorijom?
– Strast prema skijanju sam podelila na 2 dela kako bih izašla u susret potrebama dece. U prvom delu prenosim svoju ljubav i znanje na decu koja tek počinju da uče da skijaju. Drugi je takmičarski deo, gde delim sudbinu dece takmičara jer sam i sama to bila i još uvek jesam.
P: Koji je Vaš recept za uspešan prenos znanja?
– Trudim se da prenesem svoje znanje i podelim svoje iskustvo, kao i da naučim decu bitnim vrednostima kao što su upornost, samodisciplina, samokontrola i savladavanje prepreka. A ono što mi je najbitnije je da pomognem u ojačavanju i razvijanju karaktera svakog deteta pojedinačno.
P: Da li znate sa koliko ste dece do sada radili?
– Do sada, u svojoj karijeri instruktora, sam uspela da prenesem svoje znanje i da naučim više od 1.800 dece da skijaju. A sam Klub sada broji 18 takmičara, koji su uglavnom moji bivši učenici.
P: Kako je izgledao razvoj Vaše karijere?
– Kao i kroz ceo svoj život i tokom karijere organizovanja škole skijanja, sam doživela mnogo prepreka, pa i sabotiranja (prva asocijacija na ime škole MM je bila Malo Morgen). Ali duboko verujem da sam sve te prepreke prebrodila upravo zbog toga što sam u duši takmičar i što imam tako jaku strast prema skijanju i na svoj posao ne gledam kao na običan biznis projekat.
P: Da li ste nekada pomišljali da odustanete?
– Ni u jednom trenutku nisam ni pomislila da odustanem i to mi je samo davalo još veću snagu da se izborim i nastavim dalje i da konačno dođem tu gde sam sada.
P: Da li postoje neke stvari koje ste morali da žrtvujete zarad karijere i da li se kajete?
– Još u toku moje takmičarske karijere je bilo puno žrtvovanja, što mog, što moje porodice. Da bi se postigli određeni uspesi i da bi se održao određeni kvalitet morate mnogo da se trudite, da se dovijate i naravno da se žrtvujete.
Godišnje u kolima provedem mnogo vremena i pređem minimalno 30.000 kilometara. Dosta se angažujem se oko nabavke kvalitetne opreme, rekvizita, prisustvujem seminarima organizacija škole skijanja u Austriji, ali ni u jednom trenutku mi nije žao, niti se kajem zbog bilo koje žrtve koju sam morala da podnesem.
P: I za kraj: Kakvi su Vam dalji planovi?
– Mojim planovima nikad nema kraja i ciljevi za budućnost su mi mnogo veći od onoga što sad trenutno radim. Ne želim puno da otkrivam još uvek, ali želja mi je da skijanje konačno dovedem u Beograd.
